ACA LUKAS PROGOVORIO O UŽASU KOJI JE PREŽIVIO: SKIDALI ME GOLOG U ZATVORU I MORAO SAM DA

 

Aca Lukas (45) proživio je mnogo toga, a vjerovatno najgora stvar je tromjesečna robija. Folker kaže da mu je hapšenje tokom akcije “Sablja” 2003. godine promijenilo život.

Detalje o privođenju zbog posjedovanja pištolja bez dozvole, ali i o zatvorskim danima ispričao je u emisiji “Goli život”.

– Pištolj mi je bio u spavaćoj sobi, u ženinoj tašni. Kad je policija došla i pitala me da li u stanu imam nešto od oružja, odmah sam ga izvadio i predao im. Napravili su zapisnik i odveli me u Centralni zatvor – prisjetio se pjevač, prenosi Telegraf.

Zatim je objasnio kako je izgledao prvi susret s cimerima iz ćelije.

– Doveli su me u zatvor oko tri-četiri ujutru. Niko od zatvorenika to nije znao. Kada sam ušao u ćeliju, gledao sam gdje ima slobodan krevet da legnem. Pošto sam bio izmrcvaren, zaspao sam.

– Budim se ujutru i čujem: “Jeste, nije, ma jeste, ma nije”. Pomislim, šta je sad? Kad ono četiri glave gledaju u mene. Pokušavaju da provale da li je to Aca Lukas. To mi je bilo simpatično i odmah sam im rekao da sam to ja. Bilo im je nepojmljivo da se probude u zatvoru pored Lukasa – kaže Aca i dodaje:

– Zbog mene su nas sve jednog dana izveli napolje. Poredali su nas u hodnik i skinuli do gole kože. Ispreturali su nam stvari zbog toga što sam urlao. Stajali smo goli napolju i sedam policajaca je došlo ispred mene i obratilo mi se: “I šta ćemo sad? A, Lukas, pričaj! Malo si gore, malo si dole.” Odgovorio sam jednom: “Ja sam tu mjesec, dva, tri, a ti si cijeli život, ti iz zatvora izaći nećeš” – kaže Vuksanović.

Pjevač ističe da je u zatvoru stekao brojne prijatelje.

– Pokojni Boško Radonjić mi je uljepšao zatvorske dane, sa mnom u ćeliji je bio i Rade Bulatović. Svako ko je iole nešto značio u ovoj zemlji, u to vrijeme je bio iza rešetaka. Ja sam jedini bio osuđen zbog pokvarenog pištolja – kaže Lukas.

– Odrekao sam se prava na žalbu i otišao u “Padinsku skelu”. Tamo je bilo kao u banji, mogao si da izađeš napolje da treniraš. Kad sam izašao iz zatvora, bio sam bijesan, loše sam se osjećao i doživio sam porodićnu tragediju – otac mi je umro. Ma, ne ponovilo se nikad – rekao je Lukas.

Pjevač je ispričao i o poznanstvu s Legijom i Dušanom Spasojevićem:

– “Zemunski klan” sam znao iz grada, kao i sve druge ljude. U policiji su me pitali zašto sam pjevao kod Legije na krštenju? Pa pjevao sam mu zato što sam pjevač, da sam kuhar, vjerovatno bih mu kuhao. To slavlje je bilo u hotelu “Jugoslavija” – objašnjava i dodaje.

– U Šilerovoj nisam pjevao, ali sam bio na kafi. Igrom slučaja sam se tamo zadesio. Ne vidim ništa loše u tome. Družim se s raznim ljudima. Dušana Spasojevića sam upoznao u gradu i on me je zvao da dođem kod njega da vidim šta je napravio. Ništa nisam radio iz interesa, samo sam radio svoj posao. Možda ja nisam smio da kažem tim ljudima da neću da pjevam – zaključio je Lukas.

avaz.ba